Predstavljamo Vam novo Mesečno članstvo! Saznajte više ovde 🎫
Predstavljamo Vam novo Mesečno članstvo! Saznajte više ovde 🎫
Mozak i koža su usko povezani. Koža je najveći organ u telu i prva linija odbrane organizma. Kada ste pod stresom, mozak reaguje aktiviranjem tzv. fight-or-flight (bori se ili beži) odgovora putem niza žlezda. Ovaj proces povećava proizvodnju hormona kortizola.
Kortizol reguliše krvni pritisak, nivo šećera u krvi, ciklus budnosti i sna, kao i odgovor tela na stres. Kada stres poveća proizvodnju kortizola, on stimuliše pojačano lučenje sebuma iz lojnih (sebacealnih) žlezda. Višak sebuma može zapušiti pore i dovesti do akni i izbijanja bubuljica. Kortizol se takođe vezuje za ćelije i može ubrzati gubitak kolagena i elastina u koži.
Kortizol šalje signale i mastocitima – imunskim ćelijama koje štite telo od patogena. Mastociti aktiviraju alergijske reakcije u organizmu, što može dovesti do različitih kožnih stanja, naročito onih praćenih svrabom.
Reakcija mozga na stresne okidače takođe dovodi do stvaranja citokina. Citokini su molekularni prenosioci poruka između ćelija koji mogu izazvati upalu u površinskom sloju kože. Ovaj sloj štiti kožu od štetnih mikroorganizama, UV zraka i zagađenja, i zadržava vlagu u koži. Povećani nivoi citokina mogu učiniti kožu suvom, crvenom, iritiranom i osetljivijom.
Psihološki ili faktori iz okruženja mogu izazvati stres. Stres negativno utiče na kožu izazivajući akne, suvoću, bore, osipe i upale, stanjenje kože i sporije zarastanje. Efekti stresa mogu čak pokrenuti ili pogoršati postojeća kožna oboljenja.
Neki od načina na koje se stres ispoljava na koži uključuju:
Razvoj akni i bubuljica jedan je od najvidljivijih načina na koji stres utiče na kožu. Nakon što kortizol podstakne lojne žlezde da proizvode više sebuma, mrtve ćelije kože mogu ostati zarobljene, zapušiti pore i izazvati bubuljice. Istraživanje Američke akademije za dermatologiju pokazalo je snažnu povezanost između povećanog stresa i jačine akni kod žena.
Oslobađanje kortizola i drugih hormona tokom stresa može oslabiti zaštitnu barijeru kože i dovesti do bržeg isušivanja. Koža takođe gubi sposobnost zadržavanja vlage, što rezultira suvoćom.
Osobe koje su izložene hroničnom stresu često izgledaju kao da brže stare. Kada hormoni stresa poput kortizola dugo ostanu povišeni, oni razgrađuju kolagen i elastin u koži i sprečavaju njenu regeneraciju.
To dovodi do stanjenja kože, sporijeg zarastanja rana, gubitka čvrstine i elastičnosti, kao i pojave sitnih linija i bora.
Stres izaziva upalne procese u telu i može pokrenuti nastanak kožnih bolesti ili pogoršati postojeće. Psorijaza, ekcem, rozacea, urtikarija (koprivnjača), osipi i herpes na usnama mogu se pogoršati usled stresa.
Stres se takođe povezuje sa hiperpigmentacijom (promenama boje kože) i promenama u teksturi kože tokom vremena.
Iako stres nije moguće u potpunosti izbeći, strategije za njegovo upravljanje mogu ojačati telo, um i kožu.
Kada su pod stresom, ljudi često zanemaruju svoje telo i prave nezdrave izbore, što dodatno pogoršava stanje kože. Pokušajte da postepeno uvedete sledeće savete u svakodnevni život kako biste lakše upravljali stresom i očuvali zdrav izgled kože:
Na kraju, važno je naglasiti da se stres vrlo uspešno može ublažiti kroz ciljane spa tretmane, posebno relax tretmane lica koje nudimo u našem spa centru. Ovi tretmani su pažljivo osmišljeni upravo za stanja u kojima su koža i um pod opterećenjem – kada su prisutni umor, osetljivost, dehidratacija i gubitak sjaja.
Glavni fokus tretmana je duboka relaksacija i osveženje kože, što se postiže kroz specifične tehnike masaže lica koje umiruju nervni sistem, poboljšavaju mikrocirkulaciju i podstiču prirodne regenerativne procese kože. Dodatnu vrednost daju brižljivo odabrani aktivni sastojci, kao i arome Mediterana, koje deluju holistički – balansiraju čula, smanjuju nivo stresa i uvode telo i um u stanje dubokog mira i harmonije.
Rezultat nije samo vidljivo smirenija, hidrirana i osvežena koža, već i osećaj zen ravnoteže koji se prenosi daleko izvan tretmanske sobe.
